Otvoreni podaci za pametno donošenje odluka na lokalnom nivou“ tema je konferencije kojom je u Kragujevcu obeležena Nedelje otvorenih podataka.
Na skupu koji je organizovao IKT Klaster centralne Srbije, Data Cloud Technology i eKG InfoData, su pored brojnih IT stručnjaka, predstavnika Univerziteta, državnih i gradskih institucija i preduzeća prisustvovali i pomoćnica direktora Kancelarija za IT i eUpravu Dragana Bećić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović i digitalni savetnik u UNDP, Slobodan Marković. U ime grada Kragujevca prisutnima se obratila Sanja Tucaković, članica Gradskog veća za lokalnu samoupravu, i tom prilikom podsetila da je 2020. godine, Kragujevac poneo titulu Šampiona otvorenih podataka na lokalnom nivou, čime je potvrdio da je ne samo grad podataka i informacionih tehnologija već i grad otvorenih podataka.
Otvoreni podaci veoma su značajni za povećanja učešća građana u odlučivanju što dovodi do poboljšanja kvaliteta njihovog života, što dalje utiče i na kvalitet rada Gradskih uprava, lokalnih preduzeća i privrede. Problemi u ovoj oblasti su nedostatak informacionih tehnologija, unos podataka u sistem, izdavanje dokumenata u elektronskom obliku, ali ako posmatramo sadašnje vreme u odnosu na period od pre dve, pet ili 10 godina pomaci su veliki, kazala je Tucaković. Ona je ovu priliku iskoristila da predstavi projekat izrade ličnih karata mesnih zajednica na teritoriji grada Kragujevca. One će sadržati podatke o tome šta je urađeno, koliko je finansijskih sredstava uloženo u infrastrukturne radove, radove na objektima, gradski prevoz za svaku mesnu zajednicu, zatim podatke o površini, broju stanovnika. Njihovim upoređivanjem možemo da dođemo do zaključka koliko smo uložili sredstava u odnosu na broj stanovnika ili površinu, i time objasnimo građanima zašto radimo u jednoj a ne u drugoj mesnoj zajednici. Tako ćemo, izrazila je nadu Sanja Tucaković, imati znatno manje problema i moći da upravljamo radovima i ulaganjima.
Termin otvorenih podataka prvi put se pominje 2017. godine a za četiri godine Kancelarija za IT i eUpravu radila je, pored ostalog na tome, da objasni šta su otvoreni podaci, kako se koriste i primenjuju za izradu aplikacija, podsetila je pomoćnica direktora Kancelarija za IT i eUpravu Dragana Bećić i dodala da je grad Kragujevac uvek bio spreman na saradnju i otvoren za realizaciju ideja Kancelarije. Pored otvorenih podataka, na mala vrata ulazimo i u svet podataka. Podaci su bitni za svaku instituciju, ustanovu, jedinicu lokalne samouprave zbog čega želimo da edukujemo zaposlene da ih koriste i pametno donose odluke, kako bi, kazala je Bećić, unapredili rad uprave a tako i život građana.
Akcenat više nije na tome kojim putem da dođete do tražene informacije veća da je imate i da sa jednim do dva klika dođete do onoga što vas interesuje, kazao je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović. On je naglasio da je potrebno što više otvorenih podataka o radu organa vlasti na svim nivoima, a sa druge strane potrebna je zaštita ličnih podataka, kojih u otvorenim podacima ne treba da ima, ili da ih ima, ali u manjoj meri. U budućnosti treba naći meru u kojoj će svako ko je zainteresovan moći da dođe do traženih podataka a da naša privatnost ne bude ugrožena, poručio je Marinović.
Državne institucije proizvode veliku količinu podataka koji nisu korisni samo njima, već veliku korist imaju i građani. Jedan od takvih primera je javni prevoz u Kragujevcu, jer nadležno preduzeće ima podatke o stanicama i redu vožnje. Kada se takve informacije stave u otvoreni format i pruže svima na raspolaganje, pomoću mapa lako nađete put od tačke A do tačke B. Ovim postaje očigledno da podaci imaju veliku vrednost, objasnio je Slobodan Marković, digitalni savetnik u UNDP. Prvi nacionalni portali otvorenih podataka pokrenuti su 2009. godine u Americi, 2010. u Britaniji. U Srbiji je otvaranje podataka počelo 2014. godine na inicijativu programa Ujedinjenih nacija za razvoj. Uz finansijsku podršku Ujedinjenog Kraljevstva i formiranjem Kancelarije za IT i eUpravu, pravi zamah počinje 2017. godine. Donet je zakonski okvir koji omogućava institucijama da objavljuju podatke, podržane su državne institucije za otvaranje prvih skupova podataka i naučno istraživačke, tehnološke i državne zajednice koje će ih koristi. Grad Kragujevac je odličan primer koji nije samo otvorio podatke, već je formirao i instituciju eKG InfoData da upravlja tim podacima i dalje razvija servise. Otvaranje podataka je samo početak, za to je potrebna infrastruktura, kazao je Marković, ne samo za bezbedno čuvanje poput Data centra. Potrebni su stručnjaci sposobni da obrađuju podatke kao i podrška lokalne samouprave kako bi se obezbedio kvalitet podataka, na osnovu kojih će moći da se donose i odluke. To je proces koji zahteva veliki broj ljudi, novih znanja i veliku podršku, poručio je Marković.